1. Свети пророк Исаија. Овај велики пророк беше од царскога рода. Рођен у Јерусалиму од оца Амоса, брата Амасије, цара јудејског. По великој благодати Божјој, која је била у њему, Исаија се удостоји видети Господа Саваота на престолу небеском, окруженог шестокрилним серафимима, који непрестано певају: „Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот“. Исаија је пророковао много ствари, како појединим људима, тако и народима. Једанпут је три дана ходио сасвим наг по улицама Јерусалима, проричући скори пад Јерусалима под асирског цара Сенахерима, и опомињући цара и главаре народне, да се не уздају у помоћ Мисираца и Етиопљана, пошто ће и ови ускоро бити покорени од истога Сенахерима, него да се уздају у помоћ Бога Свевишњега. И ово пророчанство, као и сва остала, дословце се испунило. Али, најважнија су му пророчанства о ваплоћењу Бога, о зачећу Пресвете Дјеве, о Јовану Претечи, и о многим догађајима из живота Христова. Овај видовити муж беше, због чистоте срца свога и због ревности према Богу, примио свише још и дар чудотворства. Тако, када опседнути Јерусалим страдаше од жеђи, он се помоли Богу, и вода потекне испод горе Сиона. Та вода прозвана је Силоам (послата); и на ту воду упутио је доцније Господ слепорођеног да се умије, да би прогледао. У време цара Манасије, када Исаија грмљаше против незнабожачких обичаја цара и главара, сравњујући тадањи нараштај са Содомом и Гомором, диже се против овога великог пророка гнев главара и народа, и он би ухваћен, изведен ван Јерусалима и тестером преструган. Живео и пророковао на седам стотина година пре Христа. (Видети, Књигу пророка Исаије у Старом Завету)
2. Свети Николај Чудотворац Мирликијски. Пренос моштију. У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године, буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православни и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).
3. Свети мученик Христифор. Велики чудотворац. Нарочито поштован у Шпанији. Њему се народ моли највише против заразних болести и великог помора. Намучен за Христа и прослављен од Христа 249. године.
4. Дететомученик Гаврило Заблудовски. Свети мученик Гаврило је рођен 1684. године у селу Зверка, у Пољској од благочестивог сељачког пара Петра и Анастасије Говдел и добио име Гаврило у част Архангела. Поред кроткости и лакомислености које се обично налазе код деце, младог Гаврила је одликовала неуобичајена зрелост и разумевање деловања Божанског Промисла у животу људи. Није изненађујуће што је више био наклоњен молитви и самоћи него забавама које су заокупљале његове вршњаке. Године 1690. догодила се трагедија када је једног дана мајка оставила шестогодишњег Гаврила самог у кући, да би однела је храну његовом оцу који је орао њиву. Док је није било, у кућу је дошао један сусед и искористивши одсуство родитеља и поверљиву природу детета, отео је дечака. Гаврило је тајно одведен у град Бјалисток и предат садистичком мучењу. Пробушен му је бок и убачен посебан инструмент који му је постепено испуштао крв. После девет дана таквог третмана дечак је умро. У жељи да сакрије тако подло дело, убица је тајно узео тело и бацио га на ивицу поља у близини неке шуме у близини дечаковог родног села. Приближио се свети празник Васкрс и гладни пси су почели да се окупљају око беживотног тела, птице грабљивице су кружиле изнад њих. За чудо, тело је остало нетакнуто. Не само да су се пси уздржавали да га прогутају, него су га чак и чували од птица. Тело младог мученика је на крају откривено и однето у Заблудов. Истрагом су откривени детаљи злочина који су уредно уписани у градску евиденцију. Уз учешће многих мештана, дубоко потресених почињеним злочином, тело мученика Гаврила је положено у близини гробљанске цркве. Тамо је остао близу тридесет година. Многи су осетили обиље благодати присутног на његовом гробу. Једном, током сахране, људи су нехотице су наишли на Габријелов ковчег. Када је отворен, сведоци су били запрепашћени када су видели да је после толико година тело детета било нетрулежно. Вест о чуду се муњевитом брзином проширила међу вернима, јачајући и повећавајући поштовање према светом детету. Његове мошти су с поштовањем пренете у сеоску цркву у Зверкову и смештене у посебну крипту испод цркве. 1794. године пожар је уништио цркву, али су, неким чудом, мошти биле поштеђене. Само део једне руке је делимично изгорео и то, несумњиво, по Промислу Божијем ради јачања вере и побожности у православном народу, јер када су свете мошти накнадно пренете у манастир Заблудов, повређена рука је била натприродно обновљена; нађено је да је тек прекривена кожом. Касније је изграђена црква на месту његовог гроба али само осам година касније и ова црква је изгорела. И овом приликом се догодило чудо. Иако је црква потпуно уништена, икона њеног небеског заштитника, детета мученика Гаврила, сачувана је неповређена. Мошти су пренете у манастир Свете Тројице у Слуцком – што објашњава како је свети Гаврило назван „Слуцки“. Из Слуцког су свете мошти на крају пренете у град Минск, а затим у Гродно где су остале до свог свечаног повратка 1992. године у Бјалисток, отаџбину Мученика.
Слепи Стефан спава на Овчијем пољу
И у сну без мира подноси невољу.
Крваве му очи, дрхтаво му тело,
Смрт спрам таквог жића боља је зацело.
У том човек неки на сну му се јави,
У небеском блеску, у небеској слави.
– Николај сам, рече, од Ликијског Мира,
A ти си од оних што Бог изабира.
Моју десну руку погледај, Стефане,
Гле у њој су очи твоје сачуване!
Ти си без очију, очи су у мене,
Даћу ти их онда када Господ хтедне.
Пет година прође, a Стефан у мраку
Има наду крепку, има веру јаку:
– Николај ће к мени још једанпут доћи,
C Божијом помоћи он ћe ми помоћи.
Тако Стефан једном у цркви мишљаше,
И c плачем умилним свецу се мољаше.
Па он у сан паде док у столу стаја,
Ал’ ево му опет светог Николаја!
Два краљева ока на десном му длану:
– Ево, рече, краље, дан и теби свану!
У име Господа што вид слепим дава
Прогледај и викни: Богу нек је слава!
Па очију слепих светац се дотаче
И мрак сe c очију к’о завеса смаче!
РАСУЂИВАЊЕ
Мучеништво за веру може сваки хришћанин примити на себе, како у време гоњења вере тако и у време мира. Авва Атанасије рече: „Буди мучен савешћу, умри греху, умртви уде земаљске, и бићеш мученик по жељи својој. Они су се борили c царевима и кнежевима, – имаш и ти цара греха, ђавола, и кнежеве демонске. Пре су били кумири, капишта и идоложртвеници. И сад постоје они у души мислено. Ко је роб блуда, тај се клања идолу Афродите. Ко се гневи и јари, тај се клања идолу Ареја. Ko je среброљубив и затворен према муци и беди суседа свога, тај се клања идолу Хермеса. Ако се уздржиш од свега овога, и сачуваш себе од страсти, победио си кумире, одрекао си се зловерија, и постао си мученик за веру.“ И тако, дакле, не мора човек нарочито чезнути за гоњењем и мучеништвом. Може свак и у свако време трпети мучеништво ради Христа и Његовог Јеванђеља.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам силазак Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како се сви људи диве и чуде слушајући апостоле где говоре разним језицима,
2. како се неки подсмевају говорећи: накитили су се вина!
БЕСЕДА
о проклетству човека који се узда у човека
Овако вели Господ: да је проклет човјек који се узда у човјека и који ставља тијело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово. (Јерем. 17, 5)
Кад човек одступи срцем од Господа, онда се он обично узда у људе и у себе – јер у кога би се иначе могао уздати, кад је већ одрешио свој чун од лађе Божје. Кад је већ одрешио свој чун од лађе Божје, не остаје му ништа друго него да се узда у свој чун и у чунове својих суседа. Слабо уздање но – другога му нема! Плачевно уздање над бездном пропасти но – другога нема!
Но, о небо и земљо, зашто одреши човек свој чун од лађе Божје? Шта би човеку да бежи од своје сигурности? Какав рачун прорачуна кад нађе да ће му бити боље осамљену на бурним таласима него ли у дому Божјем и покрај скута Божјег! С ким направи савез кад раскиде савез с Богом? Да ли с неким јачим од Бога? Безумље, безумље, безумље!
Да је проклет човјек који се узда у човјека! Ово је Бог рекао једанпут, а људи хиљаде пута. Разочарани у своме уздању у људе, људи су хиљаде пута проклињали онога ко се узда у човека. Бог је рекао само оно што су људи и сувише добро искусили и искуством својим утврдили, на име: како је заиста проклет човек који се узда у човека!
Зато да се у Бога уздамо, браћо моја, у Бога, који је тврда лађа на бури, и не изневерава. Уздајмо се само у Њега, јер свако друго уздање је ђаволска обмана. У Тебе се уздамо, о Господе, тврђо наша и уточиште наше. Ти нас вежи уза Се и не дај нам одрешити се, ако ми, по безумљу и проклетству, покушамо одрешити се од Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.